16.02.2024.

У част Сретења - Дана државности, господин Миљан Станојевић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Либану, посетио је контигент Војске Србије који делује на Југу Либана као део плавих шлемова, привремених снага Уједињених Нација у Либану (УНИФИЛ).

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштована специјална представнице,

Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији.

77. Генералнa скупштинa УН

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је делегација Србије завршила веома интензивну дипломатску активност у Њујорку у оквиру 77. Генералне скупштине УН, да је одржао укупно 100 састанака на маргинама тог заседања, а да је потписано 12 споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилику да се састане.

 „Поштовани председниче Генералне скупштине,

Уважени генерални секретаре,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије.

Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање пристутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација.

Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација. Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:

1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;

2. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународносг јавног права и односа међу државама;

3. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;

4. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;

5. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину.

Eкселенције,

Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира, као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.

Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију– отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта. Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла.

Даме и господо,

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.

Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства.

Даме и господо,

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност. 

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“ Извор/Фото: www.predsednik.rs

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу. Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, Председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављањем зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савету министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.

Након обраћања учесника и гостију на Самиту,Председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан. Извор/Фото: www.predsednik.rs

31.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.

Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.

Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много, постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.

Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.

Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.

У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању. Онда долазимо до питања које је са тим повезано.

На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет. Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу. Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.

Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО.

Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО. Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри, сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.

Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију.

Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију. Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.

Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.

Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!"

ПРОМОТИВНИ ВИДЕО:
https://drive.google.com/file/d/1-IZNdQw5-IatJWLh_XUBZr-9N-xrsOgT/view?usp=sharing

редседница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.

Извор/Фото: Танјуг

Aмбасадор Р. Србије у Либану, Е. Елфић данас извршио промопредају 45 тона хуманитарне помоћи у храни из Р. Србије либанској војсци.

Генерал либанске војске Латоуф се захвалио на помоћи Р. Србије и нагласио да се народ Либана налази у веома тешкој и изазовној ситуацији, у најгорој кризи у историји земље. Додао је да је ова помоћ израз правог пријатељства две земље и народа. Амбасадор Елфић је истакао спремност за помоћ братском Либану у овим тешким временима, што потврђује ова донација као и недавна испорука 40.000 доза вакцина које су такође биле опредељене за војску ЛР.

Амбасадор Републике Србије Е. Елфић састао се са министром спољних послова ЛР Абдалах Боу Хабибом. Током састанка разговарало се се о билатералној сарадњи две земље, као и тренутној политичкој ситуацији у Либану. Након донације Републике Србије од 40.000 доза вакцина, амбасадор Елфић најавио долазак хуманитарне помоћи од 45т у храни.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

"Ваше Екселенције,

уважени делегати,

драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране?

Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету. Хвала вам што сте ме саслушали."

Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић састао се данас у Београду, на маргинама скупа поводом 60-годишњице прве конференције Покрета несврстаних земаља, са помоћником генералног секретара Уједињених нација за Европу, Централну Азију и Америке Мирославом Јенчом.

Саговорници су изразили задовољство због тога што се срећу на овако значајном скупу који афирмише вредности мултилатерализма и међународне сарадње.

Селаковић је истакао да су УН за Србију најзначајнија међународна организација, чија је улога кључна за очување територијалног интегритета и суверенитета наше земље.

Према његовим речима, Србија се доследно и у континуитету залаже за поштовање принципа међународног права, Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација и статусне неутралности међународног присуства на Косову и Метохији.

За Србију је континуирано разматрање питања Косова и Метохије у СБ УН од суштинског значаја, како би међународна заједница била редовно и транспарентно информисана о догађајима на терену, посебно ако се у обзир узму стална настојања Приштине да дестабилизује ситуацију, објаснио је он.

Шеф српске дипломатије је саговорника упознао са недавним дешавањима на административним прелазима на Космету, нагласивши да понашање Приштине сматрамо неприхватљивим и опасним по стабилност региона.

Од УН очекујемо благовремене, адекватне и видљиве реакције на бројне инциденте, провокације и једностране акте Приштине којима се крши Резолуција 1244 и угрожавају права и безбедност Срба и другог неалбанског становништва, а од Кфора да остане статусно неутралан и да проактивно делује у циљу спречавања било каквог нарушавања безбедносне ситуације на терену, подвукао је министар.

Он је додао да Приштина сада новим антидампинг мерама на увоз српских производа наставља да опструира процес нормализације односа, истакавши да Београд наставља да конструктивно доприноси дијалогу са Приштином и да је посвећен изналажењу компромисних решења, али да је неопходно да одговоран приступ спровођењу преузетих обавеза коначно видимо и са приштинске стране.

Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са председником Генералне скупштине Уједињених нација Абдулом Шахидом.

Селаковић је честитао Шахиду на данашњем говору на комеморативном скупу поводом 60-годишњице прве конференције Покрета несврстаних, примећујући да вредности и циљеви несврстаних у великој мери коинцидирају са приоритетима УН.

Србија је, како је рекао Селаковић, сагласна са оценом да je неопходно јачање мултилатерализма и улоге УН у савременом свету, који је суочен са комплексним изазовима.

Министар спољних послова је саговорника упознао са ситуацијом на Косову и Метохији и положајем српског народа у покрајини, нагласивши да је током ове године дошло до драматичног пораста етнички мотивисаних инцидената према Србима.

Он је подсетио да је стопа повратка на Косово и Метохију, од приближно 2 одсто, најнижа у свим постконфликтним подручјима на свету.

Шеф српске дипломатије је истичући да је Резолуција 1244 Савета безбедности УН гарант мира и стабилности, рекао да су Уједињене нације кључно место за одбрану територијалног интегритета и суверенитета Србије, као и међународног права, у којем наша земља налази упориште.

Србија, како је додао Селаковић, инсистира и на важности наставка ангажмана УНМИК-а на Косову и Метохији као и континуираног разматрања ситуације у нашој јужној покрајини пред Саветом безбедности УН.

Наша земља, како је истакао Селаковић, доследно је опредељена за очување мира и стабилности у региону, али и за заштиту српског становништва на Косову и Метохији, и зато очекујемо да сви актери који чине међународно присуство на Косову и Метохији делују објективно и статусно неутрално, доприносећи стабилизацији прилика.

Своје опредељење за мир, додао је Селаковић, Србија доказује и учешћем у пет мировних мисија УН, са укупно 263 припадника, по чему смо, у односу на број становника, највећи контрибутор у региону, и један од највећих у Европи.

Министар је упознао председника Генералне скупштине УН и са активностима и резултатима Србије на пољу родне равноправности, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатењства и сарадње.

"Драги пријатељи, добро дошли кући! Београд је био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи душу мира. Основна идеја, око које су се наши претходници окупили када су основали овај покрет, јесте мир", рекао је председник Вучић у свом обраћању, у својству ко-домаћина Комеморативног скупа, и додао да је мир основа развоја политичке, културне и привредне сарадње. Он је захвалио шефовима делегација на присуству и томе што су указали изузетну част Србији, као домаћину.

"Велика ми је привилегија и част да смо се данас сви окупили у Београду, где ћете се, надам се, у наредним данима, осећати као код куће.", упутио је речи поздрава председник Вучић и нагласио да је уверен да је свет дијалога, мира и компромиса достижан и могућ. Он је поручио учесницима да је ово изузетна прилика да се разговара о будућности и да је међународна сарадња једини пут ка свеукупном благостању и просперитету целог човечанства.

"Упркос бројним успонима и падовима, историја Покрета несврстаних земаља је, уверен сам, успешна прича", казао је председник Вучић и истакао да Агенда 2030 Уједињених нација истиче и промовише три велика циља – мир и безбедност, развој и људска права.

"Имајући у виду поменуту агенду, УН су успоставиле Међународни дан мултилатерализма и дипломатије за мир, а 24. априла 2019. године смо први пут прославили тај дан. Србија, као правни наследник Југославије, земље оснивача УН и Покрета несврстаних земаља, поносни је промотер политике мултилатерализма и поштовања међународних правних норми", указао је председник Вучић и додао да је уверен да Београд, као вишевековни симбол раскрсница цивилизација, тачка контакта и сусрета између Истока и Запада, где се различите цивилизације, културе и религије одувек сусрећу, може да подстакне на дијалог и изградњу нових мостова сарадње.

Председник Вучић је навео да је жеља да се овим догађајем ода почаст првој конференцији Несврстаних у Београду, која је одржана 1961. године, у време блоковских подела, а која је дала велики историјски значај стварању различите визије света.

"Та визија је заснована на узајамној сарадњи и поштовању држава и народа и није било места у њој за доминацију једне државе над другима. Надам се, међутим, да нећемо само да разговарамо о прошлости, већ и о будућности коју желимо заједно да изградимо, јер сам уверен да свет дијалога, компромиса и свет мира и даље јесте могућ и достижан", рекао је председник Вучић и подсетио да је велики број лидера 1961. године, у време глобалних превирања и несигурности, имао храбрости да артикулише алтернативни пут у тадашњем биполарном свету, упркос чињеници да се Покрет тада састојао од држава различитих идентитета, култура, религија и политичких и економских система.

"Не би требало да заборавимо суштинску улогу коју је Покрет одиграо у очувању мира и безбедности у свету и процесу деколонизације који је промовисао једнак друштвени и економски развој свих земаља", подвукао је председник Вучић.

"Будућност једнаких, где се иста права примењују на све, то је правац којим је овај Покрет кренуо од почетка, то је идеја којој већина земаља у свету и данас стреми. То што ово заговарамо, није само питање интереса сваке појединачне земље, већ један од највећих цивилизацијских корака напред, који овај свет мора да предузме уколико жели да преживи као свет, а не као нека врста кампа у којем нема места за све, чије кључеве држе само они који су богати, а они који пристану да буду експлоатисани, биће ослобођени", истакао је председник Вучић и додао да право да се одлучи о сопственој судбини није грех, већ да је то право које треба да припада свима, без обзира на њихову величину и богатство, снагу или моћ којом располажу.

"Сматрам да ћемо се сагласити да је данашњи свет на многе начине различит од онога из 1961. године. Глобализација, повећана међузависност и развој нових технологија без сумње су учинили планету мањом, али такође су утицали и на нашу свакодневицу. Истовремено, није само реч о броју изазова са којима се суочавамо, који такође не знају за границе, већ је природа свега тога далеко сложенија. Због тога је данас, можда више него икада пре, неопходно да радимо на јачању мултилатерализма и мултилатералног светског поретка", навео је председник Вучић и нагласио да нас сваки нови изазов подсећа да ниједна држава није изолована и самодовољно острво, те да су сарадња и солидарност једини пут ка индивидуалном и колективном просперитету.

"Мислим да је ово основа на којој су чланице Покрета стајале уједињено упркос својим разликама. Покрет несврстаних земаља је био и увек остаје симбол слободољубивог дела света који је спреман да се бори за своју независност, аутономију и суверенитет и дубоко сам уверен да би требало да настави да се бори за ове циљеве, зато што је то нешто за шта се треба борити", казао је председник Вучић и поручио окупљенима да Србија зна колико је та борба тешка.

"Од свих наших борби, најболнија је она усмерена ка очувању суверенитета и територијалног интегритета, то јест, решавање питања Косова и Метохије. Борећи се за свој суверенитет и територијални интергитет, Србија истовремено брани универзалне принципе Повеље УН и међународног права, али и неке од кључних принципа на којима је основан Покрет несврстаних земаља", закључио је председник Вучић и посебно нагласио да Србија, упркос свим изазовима, снажно остаје посвећена проналажењу компромисног решења које би загарантовало трајни мир и стабилност.

 Забрињавајућа ситуација на северу Kосова и Метохије

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци. Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета. Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду. Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19. „Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима.

Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић. Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и борби за мир, равноправност, поштовање међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте. „Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић. Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева. Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство. Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји. Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи. Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе. И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година. Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда. Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад. Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја. Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно. Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније. Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто. Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације. Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу. Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе. Екселенције, Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас. Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе. Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине. Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе.

Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе. Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа. Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих. Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године. Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету! Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији. 11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години.

Понављам … он има 81 годину. Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града. На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга. Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет. Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље.

Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине. Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности. Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема. Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело. Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности. Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи. Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године. Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона. У закључку, Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству.

Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију. Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо. Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

Данас је на међународном аеродрому Р. Харири у Бејруту предат други део помоћи од укупно 40.000 вакцина које је Србија донирала Либанској Републици.

Испред амбасаде Р.Србије у Бејруту присуствовали су амбасадор Е. Елфић и конзул П. Новаковић, док су у име либанске војске донацију примили генерал Haider Skayne и пуковник C. Baytamouni.

Амбасадор Елфић је током примопредаје истакао спремност Републике Србије и њеног руководства да сходно својим могућностима помогне свим пријатељским земљама, чему сведочи и недавна посета МСП РС Н. Селаковића Либану, када је лично предао први контингент вакцина и најавио брзу помоћ у виду најпотребнијих намирница.

Генерал Skayne се у име генералштаба захвалило Републици Србији, председнику А. Вучићу, влади Р. Србије и МСП РС Н. Селаковићу на поменутој донацији.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу.

"Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911. године 51 пуковску заставу својој војсци.

Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта. Слава нашим великим, српским јунацима!

Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу. Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.

Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо.

То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.

Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!

Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.

Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.

То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо. И себи, и другима.

Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна. Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.

У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша, представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.

Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом. Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост. Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни. И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе.

Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом. И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту. Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа. И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме, Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.

Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос. Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година. И то смо ми.

То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање. То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.

То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других. И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи. И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ. А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени.

И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била. Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност.

И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!

Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка!

Нека живи Република Српска! Живела Србија!"

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић уручио је данас у Бејруту 20.000 доза Спутњик вакцина против вируса корона - први део помоћи од 40.000 вакцина које је Србија донирала Либану.

Донацију је примила заменица премијера, министарка одбране и вршилац дужности министра спољних послова Либана Зејна Акар, која је изразила захвалност на донацији, и упознала шефа српске дипломатије са епидемиолошком ситуацијом у тој блискоисточној земљи.

Министри су разговарали и о економској ситуацији у Либану и ургентним потребама за енергентима.

Министар Селаковић је пренео спремност Србије да и на друге начине помогне пријатељском Либану у суочавању са актуелним изазовима.

Селаковић је либанској колегиници захвалио на принципијелној и активној подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије.

Министар је шефици либанске дипломатије овом приликом лично уручио позивно писмо за учешће на обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних у Београду.

Српски војници у УНИФИЛ-у

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић посетио је данас српске војнике који су у Либану ангажовани у оквиру мировне мисије УНИФИЛ, и при том се сусрео са њеним шефом, италијанским генералом Стефаном дел Колом, као и са командантом Сектора Исток, у оквиру којег су и српски војници, шпанским генералом Хавијером Муром Лалагуном.

Министар Селаковић провео је неко време у разговору са нашим плавим шлемовима и њиховим командантом потпуковником Хајрудином Шаботићем, истакавши да народ Либана са захвалношћу гледа на присуство српских мировњака на југу те земље.

Припадници Војске Србије ангажовани у Либану у оквиру мисије УН, како је рекао, веома доприносе међународном угледу Србије, и јесу на понос својој земљи.

Министар је позвао српске војнике да наставе да на најбољи начин представљају своју земљу, часно обављајући војнички позив.

Министар Селаковић се у разговору са највишим официрима УНИФИЛА-а детаљно информисао о безбедносним изазовима на југу Либана, и указао да је Србија спремна да помогне Либану у суочавању са тренутним изазовима, не само ангажовањем мировњака, већ и донацијама хране, вакцина и саветима за превазилажење тешке економске ситуације.

Шеф српске дипломатије допутовао је јуче у дводневну посету Либану и уручио први контингент од укупно 40.000 антиковид вакцина које је Србија донирала, и најавио скору помоћ у храни за социјално најугроженије либанске грађане.

Генерал Џозеф Аун

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Бејруту са командантом либанске војске, генералом Џозефом Ауном.

Генерал Ауно захвалио је Србији на донацији антиковид вакцина, које ће бити дистрибуиране припадницима војске, а шеф српске дипломатије је констатовао да је та помоћ прави знак пријатељства, и то у сусрет 60. годишњици Покрета несврстаних.

Министар Селаковић је домаћина детаљно упознао са економским успесима Србије у протеклим годинама, изразивши очекивање да ће и Либан успети да стратешким приступом и ослањајући се пре свега на своје снаге успети да се избори са изазовима економске кризе.

Селаковић је истакао да је Србија својевремено захваљујући смелим мерама фискалне консолидације успела да значајна средства преусмери у развој инфраструктуре, враћање скупих кредита и индустријализацију, што је довело до стабилног и одрживог раста, који ће ове године бити међу највишима у Европи.

За само седам година Србија је успела да, захваљујући стратешки конципираној политици председника Александра Вучића, успела да незапосленост са 26,9 одсто сведе на испод девет одсто, а јавни дуг је са 79 одсто БДП-а спустила на 52 одсто. Председник Вучић је за седам година, како је подсетио, лично отворио 219 фабрика. Шеф српске дипломатије изразио је уверење да и Либан стављањем акцента на привлачење инвестиција и индустријализацију, те ангажовањем вишемилионске дијаспоре, може да преокрене економске токове, а Србија је, као пријатељска земља, спремна да помогне на разне начине.

Селаковић се вечерас у Бејруту сусрео и са митрополитом Грчке православне цркве Елијасом Аудијем.

Селаковић и митрополит Ауди разговарали су, између осталог, о положају православних верника у Либану.

Министар Селаковић је изразио наду да ће митрополит Ауди бити у прилици да посети Србију и Храм Светог Саве, који је након много година завршен на величанствен начин заједничким радом државе, цркве и народа, али и наших руских пријатеља, и данас је по много чему јединствен међу најлепшим православним храмовима.

Помоћ од 40.000 вакцина које Србија донира Либану

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић уручио је данас у Бејруту 20.000 доза Спутњик вакцина против вируса корона, први део помоћи од 40.000 вакцина које је Србија донирала Либану.

„Првог дана моје званичне посете Либану, у име Владе Србије и Републике Србије уручили смо нашим либанским пријатељима и донацију првих 20.000 доза вакцине Спутњик В против Kовида-19“, рекао је министар Селаковић.

Донацију Србије примила је заменица премијера, министарка одбране и вршилац дужности министра спољних послова Либана Зејна Акар, која је изразила захвалност на донацији, и упознала шефа српске дипломатије са епидемиолошком ситуацијом у тој блискоисточној земљи.

Шеф српске дипломатије данас се, првог дана званичне посете Либану, одвојено састао и са председником Либана Мишелом Ауном и председником Владе Либана Хасаном Диабом. Селаковић је пренео да су на свим састанцима званичници Либана исказали велику захвалност председнику Александру Вучићу, Влади Србије, Републици Србији и њеним грађанима на несебичној помоћи коју смо пружили и донацијом вакцина, али и донетом одлуком о донацији 45 тона прехрамбених производа народу Либана.

„Народ Либана се налази у не тако једноставној, већ у прилично изазовној ситуацији, једној од најтежих од настанка Републике Либан“, навео је министар Селаковић. Министар Селаковић је истакао да је на састанцима било речи и о другим врстама помоћи које би Србија евентуално могла да пружи пријатељском Либану, као и о различитим видовима побољшања наше билатералне сарадње, не само на пољу сарадње два министарства спољних послова, већ нарочито на пољу економије.

„Разговарали смо о свему ономе што би могло да послужи народу Либана и Републици Либан од српских искустава, а на плану њиховог економског опоравка за којим ова земља и те како жуди“, рекао је Селаковић. Шеф српске дипломатије нагласио је да су се либански званичници посебно интересовали за економске успехе које бележи Србија и за све што је у Србији урађено, нарочито од 2014. године на пољу фискалне консолидације, економског опоравка, реиндустријализације земље, озбиљне изградње инфраструктуре, како путне, тако и социјалне, здравствене и образовне, али и за кључ успеха у борби Србије против пандемије корона вируса.

Селаковић је рекао да су званичници Либана исказали снажну и принципијелну подршку ставовима Републике Србије по питању заштите нашег територијалног интегритета и суверенитета, као и подршку наставку дијалога у тражењу решења за Kосово и Метохију. Додаје да су изразили и велико задовољство чињеницом да ће Београд у октобру ове године, после 60 година од оснивања Покрета несврстаних земаља, поново бити домаћин десетинама шефова држава, влада и министара спољних послова који ће из читавог света доћи у нашу престоницу.

Селаковић је либанским званичницима захвалио на принципијелној и активној подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије и уручио позивно писмо за учешће на обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља у Београду. Шеф српске дипломатије боравиће и сутра у званичној посети Либанској Републици, а састаће се, између осталих, са командантом УНИФИЛ-а, генерал-мајором Стефаном Дел Kолом, и посетити припаднике Војске Србије у мисији УН у Либану.

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

Покрет несврстаних земаља

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић обратио се данас на Министарској конференцији Покрета несврстаних земаља (ПНЗ) и том приликом је упутио позив представницима чланица да се окупе у Београду, 11. и 12. октобра, када ће бити обележена 60. годишњица од одржавања прве Конференције Покрета несврстаних у Београду 1961. године.

Селаковић је учеснике конференције обавестио да ће овај важан јубилеј несврстаних Србија организовати заједно са Азербејџаном - актуелним председавајућим ПНЗ. У свом обраћању Селаковић је подсетио да су некадашња Југославија и председник Тито, као кооснивачи Покрета, дали свој допринос стварању визије другачијег света, а да је Србија, као једна од наследница Југославије, поносна на тај део своје историје.

„Дух несврстаности почива на равноправности, слободи, трајном миру, сувереној једнакости држава и мирољубивој сарадњи свих народа, а то су вредности уткане и у државотворне темеље Србије“, поручио је министар. Селаковић је рекао да је Покрет несврстаних кроз читаву своју историју био светионик слободе свима онима који су тражили право на постојање и просперитет у свету у којем је често владала, не сила закона, већ закон силе. Оценио је да се и данас налазимо у временима озбиљних глобалних изазова у којима Покрет има прилику да реафирмише своје слободарске традиције и залагање за свет једнаких.

„Србија ће, као војно неутрална и политички самостална држава, давати свој најискренији допринос таквим циљевима Покрета. Надамо се да ћемо јачањем међусобних веза и сарадње, као група држава и народа које везују исте вредности и интереси, оснажити и заједнички капацитет да се суочимо са изазовима сутрашњице. А изазови су већ пред нама“, истакао је Селаковић. Министар је нагласио да би међународно право требало да буде стуб политичке и безбедносне архитектуре света и додао да Србија поштује залагање чланица Покрета за циљеве и принципе Повеље УН.

„Многе чланице овог покрета свесне су да управо инсистирањем на међународном праву раде у своју корист и у корист очувања регионалне и глобалне стабилности“, указао је министар. Селаковић је рекао и да је пандемија Ковид-19 јасно показала да су неједнакост, недостатак солидарности и емпатије у свету на најгрубљи начин постали јако очигледни. „Србија вечно захвална свим земљама међу вама, попут Азербејџана, које су нам помогле у тешком времену. Ми смо касније продужили тај ланац солидарности тако што смо вакцине учинили доступним, не само својим држављанима, већ и другима у региону. Подржали смо своје суседе са вером да је солидарност најбоље улагање у заједничку будућност“, закључио је министар.

Поштовани председниче,даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији.И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности.

Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима. Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине. Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

„Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција. Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са Групом франкофоних амбасадора (ГАФ) у Србији, са којима је разговарао о унапређењу сарадње Србије и Међународне организације Франкофоније.

Селаковић је указао да је Србија посвећена вредностима Франкофоније - унапређењу мира, демократије, људских права, међукултурне сарадње, дијалога и солидарности, и изразио очекивање да ће сарадња бити суштински унапређена конкретним предлозима за промоцију француског језика и франкофоне културе.

Шеф српске дипломатије подсетио је да је Србија придружени члан Међународне организације Франкофоније (ОИФ) и поручио да наша земља наставља са још интензивнијом сарадњом како би испунила услове за пуноправно чланство. Министар је упутио позив генералној секретарки Међународне организације Франкофоније Луизи Мушикивабо да посети Србију и, с тим у вези, напоменуо да би посета била веома значајна како би се заједнички размотрила различита питања од интереса за ОИФ и Србију. Такође, министар је најавио да ће учествовати на Министарској конференцији ОИФ која се крајем године одржава у Ђерби.

Селаковић је похвалио обележавање Месеца Франкофоније, програма који је приредила ова група амбасадора, и нагласио да је Министарство спољних послова дало свој допринос учешћем у пригодним активностима које су тим поводом организоване. Амбасадори чланови ГАФ подржали су настојања Србије да интензивира своје активности у оквиру Међународне организације Франкофоније, и изразили се похвално о иницијативама које се предузимају како би се унапредила и популарисала употреба француског језика у Србији.

Данашњем састанку присуствовали су амбасадори Египта, Марока, Либана, Француске, Туниса, Швајцарске, Белгије, Албаније, Кипра, Пољске, Румуније и Словеније, као и отправници послова у aмбасадама ДР Конга и Гвинеје. Такође, на позив министра Селаковића, присуствовао је представник Франкофоније за Средњу и Источну Европу, са седиштем у Букурешту, Ерик Поп. Београд, 25. март 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

• Миљана Милић, петнаест година,
• Владимир Милић, дванаест година,
• Миомир Младеновић, четрнаест година,
• Драган Димић, три године,
• Јулијана Брудар, десет година,
• Оливера Максимовић, дванаест година,
• Мирослав Кнежевић, тринаест година,
• Дајана Павловић, пет година,
• Стеван Павловић, осам година,
• Марко Симић, две године,
• Милица Ракић, три године,
• Иван Иванчић, седам година,
• Марко Ивановић, три године..

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом. Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради. Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете. Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs

Република Србија, као придружена чланица Франкофоније, заједно са целом франкофоном заједницом у свету обележава "Месец Франкофоније". За све љубитеље српске културе и француског језика, Министарство културе и информисања Републике Србије је припремило богат програм, а Амбасада Р.Србије у Бриселу вас позива да откријете разноликост и богатство српске културе на француском језику. Кликните на слику испод

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade de la République de Serbie à Bruxelles vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français. cliquez sur l'image ci-dessus.

17.03.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.

„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић.

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак.

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић.

18. фебруар 2021. године  

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски.

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.

На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја.

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету.

Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света. Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.

Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.

Република Србија данас прославља Дан државности.

Видео поруку коју је, тим поводом, припремило Министарство спољних послова можете видети овде: https://www.youtube.com/watch?v=exMFGdvuetQ&ab_channel=MFAoftheRepublicofSerbia

Председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствовао је приказу способности дела јединица Војске Србије у касарни „Растко Немањић“ у Панчеву и том приликом поручио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством ЕУ, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.

Председник је рекао да ће пре ставити „главу на пањ“, него да потпише било какав папир са признањем и подсетио да је то већ једном одбио у Вашингтону, где су постојале две верзије споразума.

Навео је да је одмах повукао своју делегацију, да је америчкој делегацији рекао да Србија такав споразум неће потписати и поручио да ће Србија увек настојати да води мирне разговоре како би сачувала мир, али да неће дозволити да је понижавају.

Председник Србије захвалио је на писму-честитки америчком председнику Џоу Бајдену поводом предстојећег Дана државности, у коме се поред уобичајеног истицања посвећености унапређењу економске сарадње, регионалне стабилности и демократских вредности, недвосмислено позива на међусобно признање Србије и „Косова“ као последице.

Међусобно признање Србије и „Kосова“ не стоји ни у једном акту ниједне светске организације, указао је председник и поновио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством Европске уније, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.

Према председниковим речима, ситуација јесте тешка и биће све тежа.

„Kао што сам вам рекао пре три дана, ја то видим, ја то очекујем, видим како се то полако стеже, зато што су њихови међусобни сукоби у светским оквирима све снажнији и све већи, и онда ми ту плаћамо цену“, рекао је председник.

Вучић је поручио да је до наше државе да настави са снажењем земље у економском смислу.

Председник је додао да је улога војске веома значајна у веома сложеним безбедносним и политичким условима савременог света и да зато Србија мора да уради све што може да одврати сваког потенцијалног агресора и нападе на грађане и земљу.

„Политика снажења војске биће настављена убрзано“, нагласио је председник додајући да је циљ да српска војска може да буде стабилизатор политичких прилика у региону. Према његовим речима, свакоме треба да буде јасно да Србија није џак за ударање и да може свако да је нападне и да јој прети као што је то било у прошлости.

Вучић је рекао да је задовољан оним што је видео и зато што је много тога урађено у претходном периоду и истакао да ће од априла месеца војним лицима бити знатно увећане плате.

Председник је рекао и да ће се наставити улагања у Војску Србијe, којој је поручио да од ње очекује да и даље буде чувар наше земље, њеног интегритета и слободе.

„Од вас очекујемо да будете чувари наше земље, њеног интегритета, слободе, да будете бранитељи народа, чувари отаџбине, заштитници интереса Србије и да будете одвраћајући фактор сваког агресора и за сваког ко би помислио да нападне Србију“, рекао је Вучић.

На војној вежби под називом „Врх копља“ приказана је оспособљеност 72. бригаде за специјалне операције, а приказу способности, које је председник Србије и врховни командант Војске Србије оценио са врло добро, присуствовали су и потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић и начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић.

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

Београд, 7. фебруар 2021. године

Председник Србије Александар Вучић истакао је да је Србија по привредном расту прва у Европи, што ће бити формално потврђено крајем марта, а све то је било могуће захваљујући реформским мерама које су предузете од 2014. године, те брзим отварањем земље после првог таласа корона вируса. Председник је истакао да је Србија у првом кварталу имала раст од 5,2 одсто, док је еврозона била на минус 3,2 одсто, у другом кварталу Србија је имала раст од 6,3 одсто, док је еврозона имала минус од 14,7 одсто, а у трећем кварталу, када је еврозона имала минус од 4,3 одсто, Србија је имала само минус 1,4 одсто. Вучић је навео да је Црна Гора, на пример, имала у трећем кварталу чак минус 26 одсто. Такође, председник је нагласио да су у нашој земљи грађене и обновљене болнице, те да су две болнице изграђене за само четири месеца.

Рекао је да се држава борила да набави респираторе, маске, рукавице, скафандере, лекове, све што је било потребно и указао је да се ради на 10 општих болница широм Србије, додајући да су све то биле велике ствари које су могуће само на основу успеха реформи из 2014, доношењем Закона о раду, који је донео одличне резултате и мерама фискалне консолидације. „Ово су резултати које Србија никада није имала. Kада је Србија била прва у Европи по стопи раста? Добићемо 31. марта резултате да се потврди да је Србија број један у Европи. То све је било могуће захваљујући људима који су веровали у тешке промене“, рекао је Вучић. Према његовим речима, ове године ће се у Србији чак шест аутопутева радити у исто време, а с тим у вези, напоменуо је да је Бугарска најавила да ће до краја године завршити аутопут од наше границе до Софије, након чега ће моћи аутопутем да се иде до Истанбула, што је јако важно како би саобраћај ишао преко наше земље. Вучић је нагласио да је у 2020, тзв. години короне, наша земља имала нето прилив директних страних инвестиција од 2,9 милијарди евра нето, а бруто три милијарде, што значи да су многе стране компаније попут Тојо тајерса, Бојсена, ЗТФ-а, Бросеа и у години кризе улагале у Србији.

Председник је рекао да Србија има највеће просечне плате у региону, од 511 или 512 евра, као и да ће већ у фебруару, због јануарског повећања, тај просек бити 535 или 536 евра, као и да је само у Београду у последњих седам година просечна плата скочила за 180 евра или за 40 одсто. Kаже да смо пре били четврти по платама у региону, док смо данас и званично први, као и да ће разлика у односу на друге земље све брже да се повећава, а истиче да у Србији запосленост расте, као и да нам се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. То илуструје подацима да је у Италији јавни дуг скочио на 156 одсто, у Немачкој 87 одсто, Француској 114 одсто, у Хрватској на 88 одсто, а у Србији је 57 одсто. Председник Србије најавио је да ће до Сретења, 15. фебруара, бити донет додатни пакет помоћи привреди, а како је објаснио, то ће бити нова инјекција за компаније, привреду, предузетнике, мала, средња и велика предузећа, што је, како је рекао, 1.052.000 људи који су обухваћени тим системом. Вучић је прецизирао да ће то највероватније бити помоћ у виду исплате два или три пута по пола минималца, биће и секторске помоћи за туризам, за хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике, са још пола минималца. Председник је додао да ће настојати да се продуже и гарантне шеме, које су се одлично показале, са 1,5 милијарди, а овог пута би преко тог система, могло да буде обезбеђено још два пута по 500 милиона. Вучић је рекао да се за седам дана очекују први договори са ДФЦ-ом вредни 300 до 400 милиона долара. Такође, навео је да ће држава настојати да додатно помогне и пензионерима, поред повећања пензије од 5,9 одсто, колико ће добити у фебруару, када приме јануарску пензију, а додао је да би симболично, пензионери до марта требало да добију пакете са витаминима Ц, Д и цинком, што су, према речима председника, ситнице, али показују део бриге државе да се избори за здравље.

Председник је најавио да ће се у наредних седам до осам дана завршити преговори и око набавке кинеске вакцине, након што су у Србију стигле прве количине Фајзерове и Спутњик В вакцине и указао да је кинеска вакцина изузетно квалитетна, али да је вероватно и најскупља, те да је зато писао кинеском председнику и замолио за попуст за нашу земљу. Вучић је захвалио Американцима што су одлучили да продају вакцину нашој земљи и напоменуо да је нико у региону, осим мале количине коју је добила Албанија, није добио сем Србије. Истакао је да се наша држава ослањала на себе и сопствене снаге и да је наш државни врх негде предосећао да ће вакцине у оквиру европског Kовакс плана стићи касно. Председник је одбацио тврдње о лошим резултатима Србије у борби против короне и навео да наша земља има најмању смртност од короне у региону. Он је изнео податке да је Словенија на 100.000 становника имала 144 смртна случаја, Северна Македонија 126, БиХ 123, Бургарска 115, Црна Гора 115, Мађарска 110, Хрватска 107, Румунија 85, а Србија 51. "Стопа смртности у региону је: Бугарска 3,9. Бих 3,7, Мађарска 3,11, Северна Македонија 3,03, Румунија 2,48. Словенија 2,15, Хрватска 1,99, а Црна Гора, 1,4, а Србија 1,0. То се види на графиконима и ту нема лажи, нема преваре", истакао је председник. Он је рекао да ће се држава борити за вакцине, те да је једино Србија, на Западном Балкану, добила значајне количине цепива, уз нешто мало које је добила Албанија, а додао је да се за један дан, од када је почела пријава грађана за вакцинацију, пријавило чак 63.000 људи. Вучић је изразио уверење да нас чека боља година од претходне, а верује и да ће, уз вакцинацију грађана, бити побеђен корона вирус. Београд, 12. јануар 2021. године

29.12.2020

Очување мира, брига о здрављу и бољи стандард најважнији су за Србију у 2021. години, истакао је председник Републике Александар Вучић, уверен да остварење тог амбициозног и нимало лаког задатка неће бити једноставно, али да је заједничким радом са Владом могуће остварити најбоље резултате, сигурност и извесну будућност за грађане. Председник је поручио да је Србија зацртала велике и амбициозне циљеве за наредну годину, упркос тешким и сложеним међународним и регионалним приликама, те да ће настојати да у потпуности сачува мир и стабилност у региону и земљи, уз очување виталних националних и државних интереса. „Србија остаје на курсу победничке политике – политике стабилности“, рекао је председник Вучић и нагласио да наша земља остаје на путу европских интеграција и да ће брижљиво чувати пријатељство са Русијом и Кином, као и да ће градити пријатељство са САД. Према речима председника, Србија наставља са победничком политиком, у којој је она на првом месту, односно политиком због које ће наша земља и у наредне две године бити у прве три земље у Европи по стопи раста. Предуслов тога, напоменуо је председник, јесте обрачун са криминалним групама, али и још већа улагања у полицију и војску. „Србија је у 2020. години земља са највећим растом у Европи“, указао је председник Републике на годишњој конференцији за медије и додао да очекује склапање новог аранжмана са ММФ-ом, као и да се Србији до краја следеће или до почетка 2022. године подигне кредитни рејтинг на „инвестициони“, чиме би се наша земља изједначила по рејтингу са најразвијенијим земљама ЕУ.

Kао највећи успех 2020. године, Вучић је навео то што ће Србија завршити са највишом стопом раста у Европи, која се, како је рекао, очекује да ће бити од минус 0,75 одсто до минус један. „Поносан сам што сам председник земље која је шампион у Европи по БДП-у“, истакао је Вучић и додао да је тим успехом Србије била задовољна и немачка канцеларка Ангела Меркел. Тај резултат, сматра председник Вучић, охрабриће Србију да убрза свој европски пут, али чувајући пријатеље који Србији нису окренули леђа када јој је било најтеже, а то су Русија и Kина. Председник је истакао да ће бити настављено привлачење страних инвеститора, затим да ће се радити на улагању у пољопривреду, пре свега прехрамбену индустрију, обнову механизације, те дигитализацију пољопривреде. Председник Републике такође је указао да је циљ да плате у јавном сектору пре краја године достигну 560 или 570 евра, при чему би у Београду износиле скоро 700 евра.

Вучић је подсетио да ће плате здравствених радника од 1. јануара бити повећане за пет одсто, док ће осталима у јавном сектору зараде бити повећане за 3,5 одсто и додатно од 1. априла још 1,5 одсто, док ће десетари, разводници и подофицири добити повећање за додатних 10 одсто. Напоменуо је да ће минимална зарада бити повећана за 6,6 одсто, а пензије од 1. јануара за 5,9 одсто, уз план да до краја 2021. просечна пензија буде 270 евра. Председник је посебно истакао улагања у здравство, подсетивши да су отворене две нове ковид болнице и да се наставља са обнављањем и градњом здравствених објеката у целој Србији и нагласио да је Србија убедљиво прва у региону по броју хоспитализованих на 100.000 становника и да баш због тога има малу смртност, као и да је Србија ове године била међу прве три земље у региону по броју урађених ПЦР тестова.

Говорећи о туризму, председник је рекао да ће се наредне године радити на развоју Подунавља, од Апатина до Kладова, да ће се развијати Овчарско-кабларска клисура, као и наши планински центри. У области културе и информисања, Вучић је рекао да је за следећу годину важна имплементација медијске стратегије, завршетак реконструкције Народног позоришта у Суботици, а најавио је улагања у музеје, а посебно је истакао премештање Музеја историје у зграду железничке станице. Навео је и да ће следеће године бити завршено подно грејање у Храму Светог Саве. Истакао је да ће држава наставити да брине и о нашим грађанима на KиМ, да нико не може да забрани Србији да помаже свом народу, нити да ће Србија одустати од помоћи нашем народу. Србија је, како је нагласио, спремна да шаље лекове и вакцине и албанском становништву и истакао да ће у и наредном периоду наша земља водити политку мира у региону и да ће се трудити да сарађује и са Загребом, Сарајевом, Подгорицом и осталима.

Министарство спољних послова демантује наводе појединих домаћих медија о томе да ће држављани Србије на привременом раду у иностранству бити дужни да плаћају порез на приходе остварене код иностраних послодаваца, не само у земљи привременог боравка, већ и у Србији.

Сматрамо да катастрофично интонирани текстови, засновани на недовољно истраженим чињеницама, о једној теми која се најдиректније тиче великог броја држављана Републике Србије у иностранству, безразложно стварају забринутост код дела наших држављана, што се може закључити и по повећаном броју њихових упита упућених дипломатско-конзуларним представништвима Србије.

Апелујемо на резиденте Србије који се привремено налазе у иностранству да се не обазиру на нетачне сензационалистички интониране текстове на ову тему, јер се, када је реч о процедурама опорезивања те категорије наших држављана, ништа суштински неће променити у односу на досадашњу праксу.

У нади да се иза неодговорних и нетачних медијских написа о овој теми не крије зла намера, већ неразумевање, наглашавамо да Србија чини и да ће наставити да чини све како би на сваки начин помогла својој дијаспори. Београд, 23. децембар 2020.

У организацији „Euromedia Media Foundation“ под покровитељством Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и читавог истока маронитске цркве, Мар Башара Бутрос Раи, уприличена је свечаност почасти „Beirut honors and thanks“ за пријатељске земље и организације поводом указане подршке и помоћи Либану након експлозије у бејрутској луци. Скупу су присуствовали представници амбасада, локалних институција и организација које су дале несебичан допринос санирању последица од експлозије, која је оставила несагледиве последице по Бејрут и Либан у целини. Представницима су уручене плакете у знак захвалности за указану помоћ. У име Републике Србије плакету је примио амбасадор Емир Елфић.

Поводом 10. децембра, Међународног дана људских права, Министарство спољних послова Републике Србије изражава још једном приврженост тековинама и вредностима Универзалне декларације о људским правима, која је усвојена на данашњи дан 1948. године. Начела из Универзалне декларације о људским правима представљала су темељ за изградњу међународног права у овој области, као и међународног система промоције и заштите људских права, као јединствене цивилизацијске тековине савременог доба. Наша обавеза данас јесте очување и јачање међународног система за поштовање људских права, развој стандарда људских права, контрола над испуњавањем преузетих обавеза, као и наставак сарадње са међународним и регионалним институцијама на заштити људских права.

Србија је у пуној мери посвећена универзалним вредностима људских права и спровођењу у пракси међународних правних инструмената о људским правима. Наша континуирана сарадња са инструментима Савета за људска права у оквиру Уједињених нација, као и са Саветом Европе и механизмима људске димензије ОЕБС-а, представља важан део активности свих државних органа и илуструје нашу доследну опредељеност за испуњавање међународних стандарда људских права. Међународни дан људских права је повод да се још једном укаже на обесправљеност српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији и понови позив међународној заједници да омогући поштовање гарантованих међународних норми људских права и допринесе стварању услова за повратак интерно расељених лица, као и враћање њихове узурпиране имовине.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас у Палати Србија са амбасадорима земаља чланица Европске уније акредитованих у Србији и шефом Делегације Европске уније Семом Фабрицијем, са којима је разговарао о темама попут динамике приступних преговора између Србије и ЕУ, стабилности у региону, регионалним пројектима, као и о Европском инвестиционом плану који је Европска комисија представила заједно са Пакетом о проширењу. Председник Вучић је и овом приликом потврдио да сарадња са Европском унијом и пуноправно чланство Србије остају један од кључних спољнополитичких приоритета наше земље. Он је посебно нагласио да је Србија у том смислу искрено посвећена даљим и дубљим реформама којима приступа са одговорношћу и озбиљношћу, те да кроз сарадњу са институцијама Уније и њених чланица настоји да усвоји и примени најбоље праксе. „Србија ће наставити да се предано залаже за мир и стабилност у региону кроз унапређење билатералних односа са суседима, као и кроз јачање регионалне сарадње уз поштовање свих закључених споразума“, истакао је председник Вучић и додао да је европска будућност Западног Балкана од изузетног значаја, како за стабилност целог региона, тако и за безбедност и даљи просперитет ЕУ. Амбасадори су истакли да су декларације о заједничком регионалном тржишту и зеленој агенди Западног Балкана, које су потписале Србија и сви лидери региона, топло поздрављене у Бриселу и у земљама ЕУ, те да добра и чврста повезаност и интеграција региона умногоме олакшава сарадњу саме Уније са Западним Балканом у свим областима од заједничког интереса. „Чак 70 одсто страних инвестиција долази из земаља чији представници данас седе овде“, рекао је шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици и додао да Србија може да буде сигурна да ће ЕУ наставити да помаже, подржава и улаже у српску економију. „Иако је Ковид-19 изложио све економије великом оптерећењу, српска економија одолева и доказала је своју отпорност. Са Економско-инвестиционим планом за Западни Балкан, ЕУ ће остати најснажнији партнер Србије за привредни опоравак, који ће подржати инфраструктуру, и зелену и дигиталну транзицију. Радују нас најављене реформе у области владавине права, укључујући реформе правосуђа и слободе медија. Управо то представља основу за убрзање процеса придруживања и ми охрабрујемо нову Владу да настави са радом и реализацијом у овом правцу", истакао је Фабрици. Председник Вучић је нагласио да Србија високо цени то што је, упркос бројним изазовима са којима се суочава, ЕУ успела да одржи питање проширења на својој агенди, поготово кроз недавно усвајање нове, измењене методологије преговарачког процеса. „У том смислу, очекујемо од Европске уније да динамика приступних преговора Србије прати и вреднује наше реформске напоре“, рекао је председник Вучић истакавши да је Србија спремна да са својим европским партнерима настави да ради на спровођењу реформи и бројних заједничких пројеката. Председник Вучић је посебно нагласио да Србија поздравља Економски и инвестициони план који је ЕК представила заједно са Пакетом о проширењу и изразио спремност наше земље да са партнерима у региону настави да ради на примени овог Плана како би се унапредио економски потенцијал региона и постигла боља инфраструктурна повезаност, што би довело до приближавања јединственом европском тржишту. „У том контексту, надамо се и скором усвајању Вишегодишњег финансијског оквира 2021-2027. године, јер то значи и могућност коришћења финансијских средстава намењених спровођењу реформи, како у Србији, тако и у региону“, рекао је председник Вучић и још једном истакао да Србија остаје на европском путу искрено верујући у сарадњу са европским партнерима. „2020. је била изузетно тешка година за све, посебно због последица Ковида 19. Када погледам посвећеност нове Владе да спроводи реформе, Економско-инвестициони план ЕУ, нову методологију и повећану сарадњу у борби против Ковида 19, видим 2021. годину са много повољнијим изгледима за напредак у проширењу“, закључио је Фабрици. Председник Вучић је, такође, нагласио да је Србија спремна да интензивно ради са земљама чланицама ЕУ на изналажењу адекватних одговора за нове изазове, као што је пандемија Ковид 19.

09.06. Амбасадор Емир Елфић састао се са министром финансија Либанске Републике ЊЕ Гази Вазни и том приликом разговарало се о билатералној сарадњи две земље, као и о тренутној политичкој и економској ситуацији у Либану.

18.02. Амбасадор Емир Елфић састао се са председником Владе Либанске Републике Њ.Е. Хасан Диаб и том приликом разговарало се о билатералној сарадњи две земље, као и о тренутној политичкој и економској ситуацији у Либану.

26.02. Амбасадор Емир Елфић састао се са министарком спољних послова Либанске Републике ЊЕ Насиф Хити и том приликом разговарало се о билатералној сарадњи две земље

25.02. Амбасадор Емир Елфић састао се са министарком спорта и омладине ЛР Вартине Оханиан и том приликом разговарало се о билатералној сарадњи две земље

Народна банка Србије објавила је Финансијски водич за повратнике, грађане који се враћају у Србију, а који објашњава како се на њих односе девизни прописи државе. У водичу се нуде информације како да се отвори или затвори рачун у банци у Србији, пренесе новац из иностране банке у банку у нашој земљи, и друго. Финансијским водичем за повратнике НБС настоји да унапреди информисаност наших грађана који желе да се врате у Републику Србију (РС) како би се створили услови за њихов лакши повратак и бржу интеграцију, као за располагање њиховим новцем. Циљ Финансијског водича јесте да се на једном месту, једноставно и свеобухватно, пруже информације у вези с већином питања из области девизног пословања које су значајне за повратак наших грађана из иностранства. Више информација доступно је на: https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

Патријарх Иринеј, Митрополит Амфилохије и Епископ Јован присуствовали су Литургији у Баламандском манастору Успења Пресвете Богородице.

У седам часова по локалном времену Његова Светост Патријарх г. Иринеј, Високопреосвћени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован и чланови делегације, присуствовали су светој Литургији у Баламандском манастору Успења Пресвете Богородице. На прозбе јеромонаха и јерођакона, одговоарао је хор Богословског факултета Баламандског универзитета. После свете Литургије делегација је кренула у правцу Бејрута, који се налази око осамдесет километара јужно. Као што је било у плану и протоколу, патријарх Иринеј и српски архијереји заједно са патријархом Јованом сусрели су се са председником Либана г. Маjклом Ауном. Сусрет црквених великодостојника са председником државе прошао је у најбољој могућој атмосфери. Из Председникове палате делегација Српске Православне Цркве упутила се ка Светогеоргијевском саборном храму Митрополије бејрутске у центру града. Ту нас је дочекао крстоносни протопрезвитер Нектарије Хаиралам, старешина храма, и у кратким цртама изложио историју те светиње, назвавши је Мајком црквом града Бејрута, будући да је основана још у четвртом веку. Катедрала је више пута рушена и обнављана. Занимљив податак је и тај да је Свети Роман Слаткопојац једно време певао у том храму и из њега се упутио у Цариграду. Храм има три олтарске апсиде, тј. три престола, централни и по један мањи са северне и јужне стране. Цетрални је посвећен Светом великомученику и победоносцу Георгију, северни Светом пророку Илији, а јужни Светом оцу Николају Мирликијском. За време грађанског рата (1975. године) широм Либана је рушено, а највише у Бејруту, па је и катедрала Светог Георгија порушена до темеља, као и све зграде у ближој и даљој околини. Главне и најжешће борбе водиле су се око катедрале. Већина икона и део иконостаса украдени су. Запаљени су делови иконостаса из 18. века. Реконструкција је отпочела 1994. године и после седамнаест месеци ископавања откривени су многи археолошки слојеви који су омогућили да се установи историјски развој изградње цркве, као и читаве околине, у последњих неколико векова. Наредне године Митрополит бејрутски Илија објавио је планове за обнову ратом разрушене катедрале. Прва фаза рестаурације почела је 1998. године, под надзором комисије на чијем челу је био Гасан Туени. Звона катедрале огласила су се поново 15. децембра 2003.

Oркестар Опере Српског народног позоришта из Новог Сада учествује на Међународном музичком фестивалу Ал Бустан који се традиционално одржава сваке године. Предвиђено да наш оркестар одржи укупно пет концерата, пратећи светске извођаче, на којима ће бити извођене нумере италијанских композитора, јер су оне инспирација овогодишњег фестивала.  

Aмбасадор Е.Елфић састао се са Драганом Милошевић, чланом Покрајинске владе и секретаром за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Александром Станковим, директором Опере Српског народног позоришта из Новог Сада. Амбасадор је упознао саговорнике о могућностима сарадње са либанским институцијама на пољу културе и посебно скренуо пажњу да Либан упркос свим унутрашњим и регионалним проблемима жели да оживи свој културни живот. Обзиром да фестивал сваке године посебну пажњу посвећује представљању богатог и хомогеног програма који се фокусира на посебну тему, слави културу одређене области или земље, саговорници се усагласили да би било јако значајно када би на неком од наредних фестивала успели да представимо наше клтурно наслеђе. Д.Милошевић је изнела да су до сада имали успеха на регионалним представљањима, те да имају капацитет да на најбољи начин представе нашу земљу.

Недимовић у Либану

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић састао се данас са највишим званичницима Републике Либан, председником Мишелом Аоуном, премијером Саад Хариријем, министром спољних послова Жибраном Басилом, као и са министром пољопривреде Газијем Зеаитером. Министар Недимовић је захвалио на ставу Републике Либан у вези непризнавања једнострано проглашене независности Косова и на поруци највиших званичника Републике Либан да остају при том ставу и убудуће упркос притисцима којима су били изложени по том питању. На састанку је договорено даље јачање сарадње две земље, што после потписаних споразума са Египтом и другим афричким, али и блискоисточним земљама представља повратак Србије на просторе на којима је бивша СФРЈ била значајно заступљена.Током посете српске делегације биће потписани и споразуми о сарадњи у области пољопривреде који ће довести до још значајнијег раста извоза меса и месних производа у Либан, као и воћа и поврћа. Подели! Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић и министар пољопривреде Републике Либан Гази Зеаитер потписали су данас у Бејруту Меморандум о сарадњи у области пољопривреде. На основу потписаног документа, биће унапређена размена пољопривредно-прехрамбених производа између Србије и Либана. Србија на тржиште Републике Либан жели да пласира јунеће и свињско месо и месне производе, као и малине и боровнице, док либанска страна планира да у Србију извози маслиново уље и цитрусе. Министар Недимовић данас се такође састао и са председником Парламента Републике Либан Набих Беријем, министром спољних послова Жибраном Басилом, као и министром економије Раедом Хуријем.

Елфић се састао са МСП Либанске Републике Ж. Басилом

6. децембра 2018. године

Амбасадор Е. Елфић састао се 6. децембра 2018. године са МСП Либанске Републике Ж. Басилом и том приликом министар се захвалио на гостопримству приликом посете Републици Србији, коју је оценио као веома успешну. Обе стране су се усагласиле да теме и иницијативе о којима се разговарало у Београду треба реализовати у наредном периоду, те да ће МСП ЛР Ж. Басил дати сву неопходну подршку.

ДАЧИЋ И БАСИЛ 2018. године

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић састао се са министром спољних послова Либанске Републике Жебраном Басилом који борави у званичној посети Републици Србији.

Шеф српске дипломатије дочекао је на аеродрому Никола Тесла свог колегу из Либана, пожелео му угодан боравак и успешне састанке са српским званичницима.

Након састанка, на заједничкој конференцији за новинаре, министара Дачић захвалио је Либану на подршци коју пружа очувању суверенитета и територијалног интегритета Србије.

"Либан је гласао против пријема Косова у Интерпол и Унеско" изјавио је министар Дачић, и нагласио да ће Београд увек подржати Либан у међународним организацијама.

Шеф српске дипломатијие истакао је да ниво робне размене између две земље низак и да је потребно побољшати економску сарадњу две земље.

"То морамо да поправимо, да отворимо простор за повезивање пословних заједница, изјавио је Дачић.

Истакао је да Србија и Либан, поред политике, треба да траже интересе и у економији, култури, образовању, туризму, одбрани и безбедности.

"Борба против тероризма је заједнички задатак. Ова посета је подстицај сарадњи безбедносних служби, војске и полиције, изјавио је Дачић.

Министар Жебран Басил је рекао да је Београд увек пружао подршку Либану и да његова земља подржава јединство Србије.

"Трговинска размена је веома мала и износи пар милиона долара. Надам се да ћемо то надокнадити и да ће моја посета отворити економска врата", изјавио је Басил

. 

Женска екипа Министарства одбране и Војске Р. Србије, освојила је сребрну медаљу на 50. светском војном првенству у маратону које је оджано у Бејруту, Либанска Република. На такмичењу је учествовало 15 земаља света, чланица Међународног савета за војне спортове (CISM).

Министар одбране и начелник Генералштаба су због остварених резултата и успеха на светским такмичењима наградили све спортисте војних репрезентација у џудоу и маратону бесплатним седмодневним боравком на Тари.

Министар Вулин је честитао војним спортистима у име Министарства одбране и Војске Р. Србије на постигнутим успесима, труду, упорности и дисциплини, као и ономе што су показали на борилиштима и ван њих - да је припадник Војске увек професионалац, спортиста, као и онај ко се увек бори да буде први, али више и изнад свега човек који воли своју војску и своју земљу, и који им служи на понос.  

ВУЛИН У УНИФИЛ-у

Пре нешто више од месец дана, 177 припадника Војске Србије придружило се мировним снагамa у мултинационалној операцији UNIFIL у Либану. Најважнији задатак српских мировњака у Либану је чување мира дуж „плаве линије“, а базе у којима су смештени налазе се у секторима Исток и Запад. А да тај задатак раде професионално и одговорно, сведоче похвале и веома позитивни утисци команданата шпанског и италијанског контингента, у чијем саставу су наше "плаве беретке", али и колега из оружаних снага које су, такође, ангажоване у тој мисији. Иако је њихово ангaжовање у оквиру 13. ротације тек започело, већ на први поглед делује да су се наши мировњаци добро прилагодили свакодневним задацима, али животу и динамици које подразумева боравак у мисији. По војничким вештинама већ их сви знају и хвале, на смештај и храну се не жале, једино у чему сву сви сложни је да им тешко пада једино одвојеност од породице. Али, уз интернет и друштвене мреже, комуникација са најмилијима код куће је знатно олакшана. Свакодневни задаци одређују динамику живота и рада у мисији, а оно чега су сви мировњаци свесни је да безбедносна ситуација у сваком трену може да се промени. То наглашава и заменик командира одељења у другом стрељачком воду десетар Горан Ђошић и истиче да до сада није било никаквих проблема, као и да током патрола нису приметили никакве драстичне промене. - За сада је све мирно, у најбољем је реду. Са становиштвом комуницирамо на енглеском језику, мада они помало говоре и шпански – наглашава десетар Ђошић додајући да је надгледање мира између Либана и Израела њихов главни задатак. Његов колега на бази 7-2, заменик командира трећег одељења у другом стрељачком воду, десетар Ненад Крстев, истиче да су се већ навикли на све услове које пружа ова база и задовољни су. - Током дана, кад се одради патрола, враћамо се у базу. После тога имамо слободног времена. Приоритет је надгледање границе, односно "плаве линије", линије разграничења између Израела и Либана. До сада, у ових месец и по дана, није било никаквих проблема. Надамо се да ће у наредном периоду тако да буде. Ми ћемо се трудити с наше стране – наглашава десетар Крстев. Међу нашим мировњацима је и неколико припадница Војске Србије, а једна од њих је поручник Марина Николић, иначе запослена на бази „Југ“ као лекар у амбуланти. За мисију се одлучила јер је чула добре утиске од колегиница из претходних ротација које су истицале да је реч о једном лепом искуству. - Посао је такав да често излазим и ван базе, као помоћ цивилном становништву. Посла за жену лекара има нарочито у селима где је већинско муслиманско становништво, а то се и види јер се више обраћају сада када сам ја ту – наглашава поручница Николић додајући да се њен свакодневни посао не разликује превише од оног у јединици, али да јој је увек изазов када се посећују села у којима је раније било инцидената. Према речима десетара Александра Цветковића из Врања, добре припреме које су претходиле доласку у мисију допринеле су да се прилагоде брже. - Наш главни задатак у бази је обезбеђење ове базе и ангажовани смо, такорећи, 24 часа дневно, али имамо и време за одмор. Конкретно, ја сам у соби за видео-надзор и надгледам камере. Мени је припао лакши део посла, али је и већа одговорност – наглашава десетар Цветковић додајући да је реч о добро уиграним тимовима који добро раде свој посао. Десетар Горан Пешић, такође Врањанац, на дужности стрелца-болничара, каже да ангажовање у мисији захтева стриктно поштовање процедура и опрез 24 сата дневно. - Инцидената није било и надамо се да неће ни бити – истиче десетар Пешић. Говорећи о свакодневном животу у мисији, он каже да са породицом комуницира путем Интернета, друштвених мрежа, додајући да највеће заслуге за бригу о деци и домаћинству припадају његовој супрузи, која је код куће и води рачуна о свему док је он у мисији. Најодговорнији старешина нашег контингента, старији национални представник у мисији UNIFIL у Либану потпуковник Бранислав Стевановић, истиче да су наши мировњаци ангажовани у оквиру шпанског контингента, на специфичним задацима који су карактеристични за ову зону операције. - Реч је о патролама у оквиру којих се постављају осматрачнице, као и контроле кретања дуж „плаве линије“, посебно на местима где су се у претходном периоду догађали инциденти између израелских оружаних снага и либанског становништва. Наш задатак је да контролишемо стање у зони операције, да помогнемо либанским оружаним снагама да успоставе режим контроле овде уз „плаву линију“ и да се одржи стабилност у што дужем периоду у зони операције – нагласио је потпуковник Стевановић. Оно по чему ће припадници 13. ротације памтити свој боравак у "земљи кедрова" је и посета делегације Министарства одбране и Војске Србије, предвођена министром одбране Александром Вулином, коју су чинили и командант Копнене војске генерал–потпуковник Милосав Симовић, командант Четврте бригаде пуковник Слободан Стопа и начелник Управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране пуковник Милан Ранковић. Дводневна посета је била прилика за сусрете са најодговорнијим старешинама у UNIFIL-у, али и за разговор са нашим "плавим береткама" који су ангажовани у тој мисији. Министар Вулин је, том приликом, оценио да је посао мировњака веома тежак, али да наши војници имају потребу да усвоје нова искуства, да нешто науче, да репрезентују своју земљу, али и да помогну људима. Тренутно Војска Србије учествује са 322 припадника у пет мултинационалних операција УН и четири ЕУ што Републику Србију сврстава на девето место контрибутора у Европи. У мировним мисијама Уједињених нација ангажовано је 300 припадника Војска Србије.